Postoje brojne definicije uspeha i one se u mnogo čemu razlikuju u odnosu na percepciju svakog čoveka. Sama činjenica da smo svi mi različiti, govori o tome da su nam i tumačenje pa i poimanje uspeha, različiti. Međutim, jedno je sigurno, nijedna osoba nije napravila određeni uspeh ako nije bila dovoljno motivisana da ga napravi.

Mnogi ljudi nauče osnovne principe uspeha, ali većina njih ne usvoji naviku da te principe konstantno i primenjuje. Zapravo, vremenom im ponestaje nadahnuće i želja da ih se pridržavaju. Iz ovih razloga možemo konstatovati da je motivacija, ili bolje rečeno, podsticanje na akciju poput vatre. Ako je neprestano ne rasplamsavamo i ne održavamo, ona će se ugasiti. Iz tih razloga su nam potrebne gotovo svakodnevno nove doze entuzijazma, kao neka vrsta infuzije za uspeh.

Motivacija je ključ uspeha i u poslu i u životu uopšte. Ako nešto zaista želite i ako ste maksimalno posvećeni tome, Vi ste sigurno već pola posla odradili. U vremenu tenzije i relativno loše eonomske situacije, mnogo je razočaranih, uspavanih, inertnih, gotovo beživotnih ljudi, koji su vrlo često i jako siromašni. Mnogo je gubitnika. Većina misli da bi taj problem bio rešen sa više novca i upošljavanjem tih ljudi. Ali, to je samo delimično tačno i to predstavlja korak 2. Prvi korak jeste kako da se ti ljudi motivišu, da se pokrenu i kako da se povrati njihov pozitivan mentalni stav.

Dakle, samo motivisan čovek je produktivan čovek. Moramo shvatiti da su naše pozitivne misli predhodnica pozitivnoj akciji, koja za rezultat daje bolju materijalnu situaciju i bolji standard. Svaki čovek ima neki svoj određeni potencijal u sveopštem smislu, ali samo manjina uspe da taj svoj potencijal i razvije. Motivacija podrazumeva da se iz prosečne osobe izvuče maksimum. Međutim, ne možete samo vi da motivišete. Ono što možete je da stvorite klimu u kojoj će motivacija moći da se razvija i cveta. Evo nekoliko preporuka za stvaranje takve atmosfere:

☼ očekujte maksimum od svojih ljudi,
☼ ponašajte se prema njima sa puno poštovanja i razumevanja,
☼ ponašajte se prema saradnicima kao prema klijentima,
☼ odajte ljudima priznanje za dobro obavnjen posao,
☼ formulišite ciljeve, ne za saradnike već sa saradnicima. Angažujte ih u definisanju ciljeva,
☼ redovno im pružajte podršku,
☼ imajte poverenja u njih,
☼ nemojte im visiti nad glavom,
☼ tretirajte ljude kao individue a ne kao statistiku,
☼ na redovnim sastancima razgovarajte o tome :

• kakva im je pomoć potrebna da bi se bolje obavljao posao,
• šta bi moglo da se promeni da bi bili efikasniji,
• šta im se najviše a šta najmanje dopada,
• šta najbolje a šta najgore rade,
• šta su njihovi prioriteti u poslu,

☼ dozvolite ljudima da donose odluke u domenu posla koji obavljaju,
☼ usavršavajte ljude koji su spremni da prihvate veću odgovornost,
☼ redovno informišite ljude,
☼ definišite sa kojim pojedinostima raspolažu,
☼ ne dozvolite da jedan neuspeh uguši njihovo samopouzdanje,
☼ nemojte izigrati njihovo poverenje,
☼ podstičite ljude da što više učestvuju u aktivnostima tima,
☼ poštujte njihovo vreme i nemojte ih često prekidati u njihovoj realizaciji trenutnih zadataka tako što ćete im davati nove,
☼ nemojte ljude koristiti kao žrtvenu jagnjad kada stvari krenu naopako.

Moramo usaditi ljudima veru i pojačati svest o nama samima i podići njihovo samopouzdanje na veći nivo; jer sve je pitanje naše vere i stava koji zauzmemo. Henri Ford kaže: „Ako misliš da možeš nešto uraditi, biće da si u pravu; a ako misliš da nemožeš, opet si u pravu.“ Tako da mogu da konstatujem da su Srbiji danas čak mnogo više od para potrebni ljudi koji imaju mogućnost da stimulišu i motivišu druge ljude, da ih zapravo pokrenu na akciju. Naši vodeći poslovni ljudi, menadžeri, političari, profesori bi trebali da se pre svega ponašaju kao motivacioni treneri. Samo je tu jako bitno da se napravi jasna razlika između motivacije i manipulacije. A ona je sledeća:

Kada na ljude vršimo uticaj – iz razloga što želimo da realizujemo neke svoje ciljeve, onda su oni podvrgnuti manipulaciji. A kada na njih utičemo da budu produktivni, što donosi korist svima; recimo kompanijii, nama samima i društvu uopšte; onda mi njih u istinu motivišemo.

Dakle, zajedničko i motivaciji i manipulaciji jeste želja da se izvrši određeni uticaj na nekoga ali velika je razlika u cilju zbog koga to činimo.

Kada motivišemo ljude sledi koncept edukacije, učenje primenjenih veština kako da što bolje svoj potencijal i svoje mogućnosti plasiramo na tržištu. Procenjuje se da je u našoj zemlji mnogo više nego bilo gde zarobljen potencijal i znanje. Dakle, mnogo je onih što znaju i mogu, ali nisu motivisani, ili ne umeju da svoj potencijal i znanje uposle i plasiraju. Nas niko nikada nije učio kako to što smo učili da uslovno rečeno „prodamo“ na lokalnom pa i na globalnom tržištu.
Sledeći bitan faktor su CILJEVI.

Frapantan je podatak da preko 90% ljudi nema jasno definisane i konkretizovane ciljeve. Dakle, ako ne znamo ka čemu se krećemo i gde želimo da stignemo, onda se ponašamo kao brod bez kompasa koji se u svakom momentu može nasukati ili izgubiti u okeanu. CILJEVI ZAPRAVO PREDSTAVLJAJU NEKU VRSTU MOTIVACIONOG GORIVA. Jer čim postoji nešto što nam je važno, što je naš cilj, onda se odmah budi motivacija izražena u vidu velike želje da taj pomenuti cilj ostvarimo.

Dragiša Ristovski
DR Gilbert Centar